Obeležavanje 325 godina od potpisivanja Karlovačkog mira

U organizaciji Srijemske biskupije dana 19.09.2024. godine, u Sremskim Karlovcima, svečano je obeleženo 325 godina od potpisivanja jednog od najznačajnijih sporazuma u istoriji Evrope, Karlovačkog mira, kada je zaustavljen dalji prodor Osmanskog carstva na Stari kontinent. Sporazum je potpisan u Kapeli Gospe od mira.

26. januara 1699. u Sremskim Karlovcima potpisan je Karlovački mir, mirovni ugovor koji su potpisali predstavnici Svete lige (Habsburška Monarhija, Mletačka Republika, Poljska, Rusija) i Osmanskoga Carstva. Ovaj mirovni sporazum označio je završetak rata započetog 1683. pohodom velikoga vezira Kara Mustafa-paše na Beč. On je označio i početak kraja turske vladavine u Evropi. Posebno je važna njegova poruka budućim naraštajima, da se u svim sukobima može pronaći mirno rešenje. Kod potpisivanja ovog mirovnog sporazuma jednako su uvažavane sve pregovaračke strane, te je prvi put uveden okrugli stol kod pregovaranja, koji se do danas koristi u diplomatiji, a za kojim su svi pregovarači ravnopravni.

Na obeležavanju ove važne godišnjice prisustvovao je i državni sekretar Svete Stolice kardinal Pietro Parolin, uz predstavnike država potpisnica ovog mirovnog ugovora, izaslanike evropskih zemalja, te predstavnika verskih zajednica i državnih institucija.

Događaju su, pored državnog tajnika Svete Stolice, prisustvovali i: Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izaslanik predsednika Vlade RS; Emanuele Giaufret, izvanredni i opunomoćeni veleposlanik, šef izaslanstva Evropske unije; mons. Santo Rocco Gangemi, apostolski nuncij u Srbiji; njegovo preosveštenstvo mitropolit Vasilije, episkop sremski; mons. Đuro Hranić, Đakovačko-Osiječki nadbiskup i metropolit; mons. Ladislav Nemet,  beogradski nadbiskup i metropolit; mons. Petar Palić, mostarsko-duvanjski biskup; Jaroslav Javornjik, biskup slovačke evangeličke crkve augsburške veroispovesti u Srbiji; visokoprepodobni arhimandrit dr. Kleopa Stefanović, arhierejski namesnik; mons. Željko Šipek, generalni vikar Subotičke biskupije, delagat subotičkog biskupa; mons. József Mellár, generalni vikar Zrenjaninske biskupije, delegat zrenjaninskog biskupa; mons. Đuro Gašparović, umirovljeni srijemski biskup; mons. Antun Škvorčević, umirovljeni požeški biskup; Andreja Metelko-Zgombić, državna sekretarka za Evropu u Ministarsvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske; Miomir Đorđević, državni sekretar Ministarstva kulture RS; dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama  i verskim zajednicama; Marin Piuković, posebni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi RS; Hidajet Biščević, izvanredni i opunomoćeni ambasador Hrvatske; Christian Ebner, izvanredni i opunomoćeni ambasador  Austrije; Ivan Zeko Pivač, otpravnik poslova i zamenik ambasadora Hrvatske; Davorka Velecki Čičak, opunomoćena ministarka u ambasadi Hrvatske; Jozsef Zoltan Magyar, izvanredni i opunomoćeni ambasador Mađarske; Luca Gori, izvanredni i opunomoćeni ambasador Italije; Hami Aksoy, izvanredni i opunomoćeni ambasador Turske; Edward Ferguson,  izvanredni i opunomoćeni ambasador Velike Britanije; Francesco Maria Amoruso, izvanredni i opunomoćeni ambasador Malteškog reda; Velimir Pleša, generalni konzul RH; mons. Simon Sanchez, otpravnik poslova Apostolske Nuncijature u Beogradu; Pawel Voronin,  prvi sekretar za kulturu, izaslanik izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Nemačke; Kamilla Duda-Kawecka, otpravnica  poslova, izaslanica izvanrednog i opunomoćenog ambasadora  Poljske; Miroslav Ilić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, izaslanik sekretara za kulturu, informisanje i verske zajednice u APV; kao i pojedini predstavnici nacionalnih manjina. Obeležavanju je prisustvovao i mr Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.

 

fotografije - https://vjesnik.eu/svecanost-povodom-325-godina-od-potpisivanja-karlovackog-mira/

 

Sve zvanice na početku skupa pozdravio je domaćin, srijemski biskup mons. Fabijan Svalina i zaželio im dobrodošlicu.
- „A mir jest iskonska čežnja ljudskog srca. Iako put do njega nije uvijek jasan i jednostavan, ništa drugo ne priliči čovjeku – biću stvorenu na sliku Božju – Boga koji je izvor svakoga mira. Mir je jedna od osnovnih životnih potreba i stoga je jedinstven, dragocjeni Božji dar. Time svatko od nas ima veliku odgovornost prema Darovatelju i daru – taj mir njegovati, izgrađivati i živjeti!“ - izjavio je između ostalog.

Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izaslanik predsednika Vlade RS izjavio je ovom prilikom i:
- „Umesto sveopšteg uništenja pregovaračke strane u Karlovcima su odabrale kompromis i pokazale da rat bez obzira na žrtve mora imati alternativu u miru. Odluke donete u Sremskim Karlovcima oblikovale su budućnost Evrope, menjajući odnos snaga i inicirajući nove saveze.
Dok razmišljamo o poukama iz 1699. godine, pogledajmo našu sadašnjost i razmislimo o budućnosti. Današnji svet, slično kao i svet kraja 17. veka, suočava se sa brojnim i složenim izazovima. Bilo da se radi o ekonomskim ili političkim borbama, moramo se setiti da je svet bio mnogo podeljeniji onda nego danas. Ipak, diplomate su u Sremskim Karlovcima uspeli zauzdati vojne stratege i oružje pruživši šansu miru i dogovoru.“

Poruku mira svojim govorom posljednji je uputio kardinal Pietro Parolin, državni tajnik Svete Stolice. Citirajući crkvene dokumente i papu Franju, pojasnio je vezu sva četiri principa s mirom.
-„Imamo zajednički poziv i zadatak da hrabro širimo i promovišemo poruku koja danas odjekuje iz ove kapele Naše Gospe od Mira: rat nije rešenje i nikada ne donosi dobro; mir, s druge strane, je pravi i jedini put koji treba slediti. Iz hrišćanske perspektive, rad na miru u duhu Evanđelja nije opcija, već obaveza i dužnost. Sa mirom u Karlovcima, istorija je divno pokazala da je čak i u najkompleksnijim situacijama moguće pronaći rešenje i postići dogovor. Nadahnuti našom verom u Boga, koji je „izvor mira“, sama ova kapela nas poziva da molimo za mir. Zato smo ovde: da molimo da duh mira i međusobnog razumevanja među narodima različitih nacija, kultura i religija ponovo procveta, danas više nego ikad, jer u mnogim delovima sveta buktaju sukobi, a nevini ljudi pate...”,  te završio govor molitvom za mir pape Franje.
Nakon obraćanja predstavnik verskih zajednica uslijedila je zajednička molitva za mir. Predstavnici različitih zemalja molili su za mir svatko na svom jeziku. Tako se molilo na srpskom, nemačkom, hrvatskom, mađarskom, italijanskom, poljskom i engleskom. Predstavnik svake zemlje, nakon čitanja molitve, zapalio je sveću na kojoj je na njegovom jeziku pisalo mir od velike središnje sveće na kojoj je bio natpis pax (lat. mir). A na svakoj je sveći iznad natpisa bila bela golubica s maslinovom grančicom u kljunu, simbol mira. Tako je ovim simboličnim činom poslana poruka ovoga skupa da je mir uvijek potreban i za njega se trebamo zalagati, kao što je učinjeno i pre 325 godina na tom istom mestu.
Nakon paljenja svijeća kardinal Parolin izgovorio je završnu molitvu.

Zaključak skupa i zajednički vapaj za mir

Okupljeni su Evropi i svetu poslali poruku mira zajedničkim vapajem za mir. Pročitan je tekst zajedničke poruke u kojem je posebno naglašen stav: „Nikad više rata!“ okupljeni su izrazili svoju podršku svim nastojanjima koja doprinose miru u Evropi i svetu. Poruka zajedničkog apela za mir je kako učesnici ovoga skupa žele više naglasiti ono što ih povezuje, nego razdvaja, te želja da se živi u duhu bratstva i solidarnosti.